„Политика”, јул 2012.

„Енигматика”, јул 2012.

„Политика”, 8. 7. 2012.

„Енигматика”, јул 2012.

Илустровани афоризам

Учим се на туђим грешкама, али је градиво обимно.

Илустровао Данило Вукомановић

Илустровани афоризам

Ухапшени водоинсталатери – носили дуге цеви.

Илустровао Данило Вукомановић

„Енигматика” – јун, 2012.

Заостали

На младима свет остаје.

Нарочито мобилна телефонија, пиво, антицелулит програм...

Српски Деда Мраз ове године имаће неколико врећа више. Накупило се од избора.

Изгубљен гласачки листић.

Поштеном налазачу желим угодно поподне.

Да није страних амбасада ми не бисмо знали ни где нам је влада.

Лечим се код берберина.

Мањи је бакшиш, а и резултати су видљивији.

Евро има светлу будућност, и то нумизматичку.

ФНРЈ, СФРЈ, СЦГ и коначно РС – распад система.

Имао је превише обавеза за живота.
Није стигао на сопствену сахрану.

Незадовољство народа прогресивно расте,

али то је већ константа.

Ствари стоје овако:

ко нас је мање бомбардовао, тај нам је већи пријатељ.

Неки поштено убијају због новца,

а неки од нас праве магарце, опет због новца.

Србија је намерно заостала.

Срби су видели да ово никуда не води.

Радимо као да радимо,

а спремајмо се као да ћемо радити.

Враћам се на село. Уби ме стока.

Кад падне евро, Србима се дигне.

Бем ти тај амерички сан.

Ономад замало да ме начисто успавају.

Нека дају плате па нека клате.

Добитна комбинација.

Ако је Србија на дну,

онда Србија на леђима држи цео свет.

Поред тога што сте имали срећно детињство, да ли сте имали још неку трауму?

Вербални

Док смо се ми забављали сексуалном револуцијом,

нисмо ни приметили да су и нас, и то више пута.

Смак света је неминован.

Међутим, ми смо напредна цивилизација па ћемо то убрзати.

Свака партија има програм, а неке имају и план.

Вербални обрачун криминалних група.

Ма да није предизборана кампања.

Касапин и пиљар направише коалицују.

Мене ништа нису питали. Сад знам шта ћу да једем.

У центру Београда виђене су неке бабе.

Па не можемо тако у Европу.

У сусрет изборима 2012.

Изборна тишина почиње после избора.

Победници ни да писну о предизборним обећањима.

Народ се предизборно ућутао.

Не може да дође до речи.

И они који не буду гласали добиће власт од оних коју гласају.

Овде увек један ради и мисли за више њих.

Предизборна кампања.

Од све муке да се мало и насмејемо.

Касамо. Гласамо. Касамо...

После сваког гласања све нас је мање и мање.

Нормално, кад гласамо преко оне ствари.

Гласање је као и кредит.

Тренутак оптимизма и дуга отплата.

Чудно. После гласања на гласачком месту нема никаквих трагова. Прекo ноћи се спакују и оду – као циркус.

Кад кренете на гласање обуците се лепо.

Можда сретнете опозицију свог живота.