Живели смо као пси, а сад после промена
можемо и да лајемо.
Тол’ко ми се дигао стандард – да ме је просто срамота
да изађем на улицу.
Ко је ономад плакао испред Скупштине – може слободно да настави.
Како да привреда оздрави кад су рекли да је мртва?
Оставио сам зимницу – а и пушење.
Ако сам ја технолошки вишак, онда сте ви, господо, колатерална штета.
Ако вам се ујутру не диже, онда сте синоћ дуго гледали.
Судећи по рачуну за телефон ја сам веома импулсивна особа.
Ако је телефонирање овако скупо, пошто ли је прислушкивање?
У једном нашем колективу управо усвајају производњу „пробног балона”. Једни га дувају, други му не дају да се дигне.
Август, паклена врућина. Срби окупирали Црну Гору. Заузели обалу и неколико метара мора. Локално становништво сарађује са окупатором.
Пирамидалне банке су балсамовале своје штедише.
Када би неки отишли на принудни рад, ми не бисмо ишли на принудни одмор.
Народни хлеб је као народна песма. Дође ти да се напијеш.
Баците мало хлеба, можда ће слетети небески народ.
Похапшени су сви лопови – част изузецима.
Демократија је у повоју. Пресвуцимо је, осећа се!
Неко је извео децу на пут, неко на улицу, а неко из земље.
Док њима претекне, нама ће да отекне.
Јефтина радна снага је наше највеће природно богатство.
Наградна игра на наш начин: ко има већи рачун за телефон од рачуна за струју, добија од дистрибуције телефон.
Наше тренутне тешкоће последица су нашег правилног избора.
Народ је изневерио сва очекивања власти.
Пише у Сановнику: Ко сања демократију, тај дан да остане у кревету.
Поред свих проблема нова власт је наследила и народ.
Пустите ветар, није вам он ништа крив.
Изнесите доказе, а нека се припреми наша верзија.
Па, не може истина на празан стомак. Биће вам мука.
Пси на улици, као и купци у продавници, морају носити корпу.
Деда јури лекове, баба растеже пензију, ћале на бувљаку, кева на бироу, а ја – ја се нисам родио.
Ма да купимо велики шатор и наступамо по свету као циркус.
Нисам националиста, али овакву власт нема нико.
Пацијент: Европа. Дијагноза: Упала Балкана изазвана неконтролисаним размножавањем белих крвних капица.
И шљиве које роде у Србији одају се алкохолу.
Народ и даље живи, али власт се прегрупише.
Настала је паника. Неко је јавио да је подметнута истина.
Ми смо радан народ. Може да нас ради ко хоће.
Народ је изгубио вође. Прешли су на страну власти.
Поучени искуством настављамо да се правимо блесави.
После сваке револуције народ је незнани јунак.
Приликом преузимања власти народ је испуштен.
Можда сам и ја некакав мафијаш. Стандард ми је криминалан.
Ко нема друге гаће за њега нема промена.
Домовини треба помоћ. Дајте патриотски отказ.
Захваљујући традицији имамо више историје него памети.
Вратите се у Србију. Крените од нуле.
Скинули су нам санкције. Сад нам се види срамота.
Пензионери су живи доказ да је овде и раније било живота.
Кренуло нам је. С ивице беде у амбис промена.
Имам изграђену свест, а немам грађевинску дозволу.
Чувајте непокретну имовину. Задржите мишљење за себе.
Имамо вишак радника, превише пензионера, а и политичара нам је доста.
Наш национални интерес је то што смо интересантни.
Ма каква приватизација. Ко ће нас да привати?
Нова власт је наш нови кућни љубимац, а телевизор кутија с песком.
Глоба до глобе – глобализација.
Нова власт је временом постала стара власт.
Пази, народе, заседа – скупштина.
Успорите реформе. Нисмо се везали.
Ако озбиљно схватимо власт, ништа нам више неће бити смешно.
Ухапсите врачару, обећавала је бољу будућност.
Земља је округла. Углавном влада тупост.
Оно што је било најгоре је за нама. А ово сада нам је за вратом.
Револуција једе своју децу. У нашем случају ово је више педофилија.
Пензије су таман толике да поштари имају шта да раде.
Водите рачуна, народ вежба збијање редова по градском превозу.
Можда могу промене преко ноћи. Видећемо кад сване.
Хтео сам да искочим из сопствене коже, али само они имају дозволу да деру.
Читајте старе новине да видите шта је ново.
Власт је невина. Бела куга не признаје дете, а народ има порођајне болове.
Опет ћемо за зимницу оставити: слатка обећања, кисела објашњења и љуте неспоразуме.
Код нас су и радници остаци комунизма.
Ако останемо без сиротиње, изгубићемо национални идентитет.
Нова власт је свуда око мене, чак и кад погледам иза себе.
Градски превоз је наш најмасовнији народни покрет.
Ноћас сам размишљао. То је била моја најгора ноћ.
Распуштена скупштина – плеоназам.
Нисам писац, ал’ сам-издат одавно.
Само ви причајте, али овај крај има тужан смех.
Државни апарат је сит, мафија је сита, а и ми смо на броју.
У знак победе подижемо три прста. Средњи за сваки случај.
Најбројнији Србијијанци су Београђанци.
На одлив мозгова одговорили смо увозом политичара.
Е, да ми је ова памет, а она Југославија.
Србија је моја прва љубав. После сам имао разне Југославије.
Појединце у овој земљи привлачи још само гравитација.
Кад поједем корицу од хлеба, остане ми животна средина.
Више волим фудбал од политике. Имају кворум и увек су на земљи.
Хумор сатире.
Радо Србин иде у Европу. Експерти га вуку а реформе туку.
Ако оде Србија у Европу, где ће се вратити наши из белог света.
Европа се удружила. Прича се да долази Србија.
Изгледа да улазимо у Европу. Почели смо да се изувамо.
Европа би Србију, ал’ да јој не уђе.
Нуспроизвод транзиције – радници с крилцима.
Кад се сексуални апстинент скине го, види му се незапослени.
Сто пута поновљена истина постаје досадна.
Резултати последњег пописа: становништво у благој предности над пописивачима.
Добио сам тетанус. Ујео ме живот.
У нашој кући зид ћутања је носећи зид.
Видим, идете у светлију будућност, а где ће вам душа.
Пас је човеку највећи нестраначки пријатељ.
УА – удружење афористичара.
Извините, кол’ко још до Европе? Па, још једно два шпанска села.
Није у реду да у оваквој ситуацији правите ситуацију када се не зна каква ће бити ситуација.
Успорите мало, светла будућност никако да нас стигне.
Они су нас водили у рат, ови у вечни мир.
Важно саопштење: Гласачка машина није подмазана.
Имао сам велике планове, а онда је моја опција победила на изборима.
Добро, опрали сте новац, али зашто сад нас пеглате.
Од избора до избора ја се избора’.
Имате право на своје мишљење, али о томе је требало да мислите раније.
Почели сте да мислите својом главом? Па ви нисте информисани.
Мене промене нису изненадиле, и раније сам био сиротиња.
Ја купим грејалицу, они поскупе струју. Значи, прислушкују ме.
Новине су као купус. Ако је здрава главица, добар је и лист.
Уведен је ред. Власт се бави развојем, а народ преживљавањем.
Цркла нам је комшијска крава, ал’ од смеха.
Како досад ствари стоје, транзиција је турска реч.
Какав ће нам стандард бити, остаје да нам се види.
Паде морал, разби се идеја.
Дај још једну туру те транзиције па да се разилазимо.
Моја плата је тајна, јер чега се паметан стиди....
У лажи су кратке ноге, ал’ су ципеле лаковане.
Био сам за промене. Сад после промена нисам за промене. Променио сам се.
Поред пута за Европу, испред Палате транзиције, нађен српски радник избоден реформама.
Ми смо за Интерпол – Радост Европе.
Овде нема ничега. Међутим, шта је ту је.
Ако је ово оно што смо хтели, онда ми стварно не знамо шта хоћемо.
И луд народ има своје представнике.
Нисам шверцер, а ухваћен сам на граници својих могућности.
Сит гладном не верује. Али, формираће се анкетни одбор.
Шта то радите? Рушимо. Градимо правну државу.
Србијо, жабо једна, спусти ногу. Опет ти се коњи смеју.
Даћу све за домовину, чим будем имао.
Каква му је цена, почео сам и ја да гледам у пасуљ.
Ако ћемо поштено да говоримо, ћутање је злато.
Извршио сам самоубилачки напад на касапницу. Исписао сам све чекове.
Реформе су болне и тешке. Неке баш боли што је другима тешко.
Ништа није случајно, па ни демократија.
Тражи се поверење. Последњи пут виђено пред изборе.
Демонтирали смо комунизам, и сад се саплићемо о делове.
Не једем месо, али сам симпатизер.
Кад народ уђе у Скупштину нестану слике. Кад уђу политичари, нестану пејзажи.
Ситуација је поспрдна. Народ воли пасуљ.
Познајем ја себе, него тај себе не познаје мене.
Дођи мала на тендер, чекају те акционари. Обуци се транспарентно.
Ево прве жртве лустрације. Испаде му сапун.
Не могу баш сви да одговарају за своја дела. Зар да десеткујемо елиту.
Најбоље у Европу да уђемо током дана, да нас не ухвати полицијски час.
Будимо достојанствени. Захтевајмо јастуче за клечање.
Ми, као странка, бавимо се, као политиком.
Имам решење! Али, није тачно. Али, моје је.
Анкете о тв-гледаности су фалсификоване. Поуздано се зна да свако гледа само своје дупе.
Кад су видели шта раде демократе, и „црвени” су престали да црвене.
Србија је држава свих народа и преосталих Срба.
Опет се делимо на оне који немају и на оне који објашњавају зашто.
Живим у три лепе материјалне ситуације.
Осећам се као Деда Мраз. Деца очекују поклоне, а ја не знам ни да ли постојим.
То одакле ми долазимо, то никуда не води.
Рађајте децу, треба и нама неко да се смеје.
Непобитно је доказано да чињенице кваре оптимизам изазван реалним обећањима.
Очистите лед са улица. Ако смо пропали, не морамо и да падамо.
Сад сам у млађем демократском добу. Грејем се на дрва.
Узалуд смо куцали на врата истине. Имала су шпијунку.
Ћелавом политичару и нова четка је опозиција.
Власт је од народа. Беда рађа беду.
Радим „на црно” у по бела дана. Запослио ме бивши „црвени”.
Укинута ми је инвалиднина. Нисам довољно скакао од среће.
Ћут’ тамо! Сад бисте да једете, па после по Европи да подригујете и серете.
Опирем се хапшењу. Живим поштено.
Имам лупање срца. Прешло из главе.
Сви ми фантазирамо, али то је наша стварност.
Ја сам ђак пешак. Уместо књига купио сам ципеле.
Хвала. Добар дан. Изволите. Извините. Васпитан свет и даље користи – лозинке.
Имао сам одличну дискусију. Отишла је с другим.
Извршено је насиље над породицом. Поштар им је донео рачуне.
Од страног капитала видели смо само онај Марксов.
Радим у фирми, а и фирма ме ради.
Зашто сте клали? Па, правили смо испраћај. Идемо у Европу.
Ја сам жртва претходног режима. Лече ме шоковима.
Машу нам. Или нам је кренуло, или они одоше.
Јутрос је једна беба опет изашла на изборе. Лева или десна сиса.
Кад се већ врти укруг, историју треба писати на ролни, знате већ каквог, папира.
Народ је присутан на сваком пријему. Ту се једе и пије његова мука.
Љубав је само реч. Афоризам најмање две.
Млади ставе слушалице у уши и слушају друге. Стари ставе вату у уши и слушају себе.
Ухапшени водоинсталатери – носили дуге цеви.
Мале странке живе у парламенту, а велике у управним одборима.
Корупција, афере, криминал. Нама треба кум а не председник.
Угао гледања зависи од степена савијања кичме.
Имам два мала и једно средње предузеће и све је то стало у једне гаће.
Менаџмент, консалтинг, стајлинг... Србијо, ти ли си?
Укуси су различити. Ево, мени све ово смрди.
Зидам каријеру. Додај ми цементару.
Губим тло под ногама. Оде Србија у Европу.
Ком обојци, тачка, ком.
Ово је отишло предалеко. Већ је 21. век.
За живота беше несит. Сахранише га у Алеји пеликана.
Гласачко место је пупак бирачког тела.
Неко ће гласати последњи пут. Такав је програм странке.
Закони нису свеобухватни. Неки вире.
Пред изборе чујемо шта смо све могли да будемо.
Моја судбина је у мојим рукама и никоме не дам мој тв-даљинац.
Нисте запослени? Пропуштате велику ствар – малу плату.
Напредовао сам. Више не сумњам, сад се плашим.
Волео бих да ме прате. Знам, неће далеко догурати.
Овде је некада владала беда. Сад се повукла у народ.
Толико волим ову земљу да просто тапкам у месту.
Кад се маса прохлади све добро умутити. Видим, и у рецептима пишу о нама.
Моје школовање. То је период креде.
Верницима у 1. мај Боже помози!
Влада је непромочива. Наше сузе јој не могу ништа.
Радили су све по закону. Знали су да ће га променити.
Стиснуо сам зубе. Рециклирам мисао.
Није вас ударио живот? Па, ви сте промашени.
Одговорнима плате у жетонима. Опет се коцкају нашим судбинама.
Одавно сам полудео, сад усавршавам.
Стиче се утисак опште гологузије. Једни немају гаће, други носе танге.
Администрација је као велика нужда. Ако немаш папире онда је проблем.
Незапослени су невладина организација. На њих влада ни не мисли.
На Косову Срби живе тешко и у страху, што је доказ да је Косово саставни део Србије.
Београд проширује и улепшава тротоаре. Ко каже да се ништа не чини за незапослене.
Штета је што између бомбардовања живимо промашено.
Ја сам припадник небеског народа. На информативни разговор идем у контролу лета.
На квизу људских права све су тачно погодили: и болницу, и телевизију, и избеглице...
Ми смо најстарији народ. Већ се свађају око наследства.
Демократија је таква каква је, али човек се на све навикне.
Умрећу од смеха. Голицају ми машту.
Ја сам ван свих токова. Пишам где стигнем.
Американци су здрава нација. Просто пуцају од здравља – по свету.
На периферији, у контејнеру, нађен мозак. Неко се разоружао.
У циљу безбедности неће сви знати где је безбедно.
Бледи политичари, сива економија, лихт-розе народ. Уједињене боје Србије.
У сну ми се јавио сан и рече ми: Спавај, бре!
Ми смо слободарски народ. Многе смо подарили слободом.
Србијо, кој’ ти је купац?
Док се глупи чуде, паметни већ кукају.
Зашто ноћу закључавате киоске? Где је ту слобода штампе?
И отпуштени имају сврху. Плаше оно мало запослених.
Живот је као рулет. Тек кад стане видиш шта си добио.
На Балкану сноб до сноба, тражи мајка џипа свога.
Живим као кер. Ако нисам задовољан коском добијем терање – из фирме.
Сахрана поспрдних остатака. Укоп сатиричара.
Живим до јаја. Савио сам кичму.
Знам га. Фин господин. Чак и новац пере.
То што сте видели својим очима. То су гласине.
Народ се зближава. На њих двоје дођу једне гаће.
Знам за јадац. То је код тртице.
Гениталије су живи пиш од органа.
Тешко је прву овцу ошишати. За остале је то после модни тренд.
Неће нико да нас повезе у Европу. Нормално, кад стопирамо с три прста.
Гласачка кутија је провидна да бисмо видели како нам упада.
Ништа ми није јасно. Добићу орден збуњености с укрштеним речима.
Ко каже да немамо петљу? А шта је оно код Сајма.
Америка и Енглеска биће земља бомбардерска.
О, судбино. Споља завојевачи, изнутра зајебавачи.
Легла ми је плата. Ал’ као да је неко већ лежао с њом.
У центру града црква, пошта и телевизија. Ваљда ће неко чути наш вапај.
Судећи по путним трошковима у нашој скупштини раде странци.
Имао сам срећно детињство. Деца више не разговарају са мном.
И када бисмо ушли у Европу, и то би неко украо.
Правимо социјалну бомбу кратког домета. Обогаћујемо шљам.
Европа нам је пријатељ, ал’ нам није друг.
Е, да ми је власт само пет минута, да видим какав сам човек.
Сад треба писати песме предевропског циклуса.
Ми смо последњи остаци старе Европе.
Србија је изгубила излаз на море, ал’ је зато Албанија добила излаз на Хрватску.
Немојте упознати своје политичаре да бисте их више волели.
Уводи се ред у здравство. Ил’ си здрав, ил’ си мртав.
Не бацајте Србију пред Европу.
Прележао сам заушке, овче богиње, шарлах и – годишњи одмор.
Љубав је слепа. Све се мора на пипање.
Сад је право време за оне који имају времена.
Бе 92, ал’ бе и РТС!
Црна рупа Европе има белу капицу.
Видео сам башту контроверзног бизнисмена. Сад зна шта је баштина.
Говори као што ти читају. Пиши ако смеш.
Временом нови политичари почну да личе на старе, али само по понашању.
Ја сам шалтерски радник. Све што зарадим разделим по којекаквим шалтерима.
Ма какво глобално загревање, то Пакао ради прековремено.
Једни верују у демократију а други то трпе.
Да није цењен ноћни рад не би било оволико бизнисмена.
Ако ће баш сви Срби у Европу, онда ја нећу.
Неки су прво имали робове па демократију. Код нас је обрнуто.
Бити Србин је нагон. Улазак у Европу је терање.
Побегао ми је један политичар из телевизора. Видео сам га јуче на пијаци.
Србија је држава свих Срба и осталих бивших Југословена.
И у Гучи и на Егзиту углавном се дува. А неки се баш насвирају.
Зашто од нас мајмуна правите сомове, коњи једни неоседлани.
Турци су својевремено покушали да направе Европску унију. Али Срби су и тада правили проблеме.
Код нас су комунисти успешно васпитали мале капиталисте. Капитализам је ствар васпитања.
Наш парламент је као велики организам. Штета што нема ћелије.
Срушили сте Берлински зид. Ал’, што нас, бре, гађате с те цигле.
На једном имању на Дедињу никла је шљива пожегача. Европска унија одмах је уложила оштар протест.
Ако уђемо у Европу – Трст је наш.
Стиже јесен. Опет ћемо сав бес искалити на паприкама. Прво ћемо их пећи, па гулити, још и самлети.
„Имате право да знате све.” Значи, решили сте да нас докусурите.
Сад је испало да нам је опет упало.
Код нас су избори најмасовнија игра на срећу.
Ми смо на светској сцени – сцена.
Свако вече кад легнем пребројавам министре и заспим ко овца.
Испред наше владе нема канте за смеће. Па, нема тол’ке канте.
Господин на положају ко положајник. Дође да џара, узме паре и оде.
Па, ми нисмо људи. Па, ми смо инфостанари.
Ако ови нешто оставе, онда су то заборавили.
Колико још треба да ћутимо да би неко чуо наш глас?
Ко је овде умро пре 5. октобра, ништа није пропустио.
Јесен. Шљиве. Срби напуштају огњишта. Прилазе казану.
Ако сте спали на маст и ’леба, криве су свиње.
Мени су украли снове јер сам веровао у њихове идеје. Сад они живе моје снове, а је ратујем с њиховим идејама.
Шта ће нам визе. Па, ми смо прешли све границе.
Праскозорје сумрака. Ето где смо.
Кад ја платим жену, то је проституција. Кад моја жена плати жену, то је помоћ у кући.
На сваког нашег новог успешног менаџера дође око хиљаду новонезапослених.
Наши политичари су оптимисти. То нам говори да немају додирне тачке с народом.
Да сам ја 5. октобра узео власт, сав бих се издемократио.
Хоће и Сава Савановић у владу. У овом крвопијању и он би да учествује.
Професионална деформација. Толико се унео у прислушкивање да је заборавио да говори.
Пажња! Маскирани политичари иду по кућама и изјављују: „Ми смо ваши ђубретари.”
Кобасицијада, купусијада, сланинијада... А у парламенту – закони јада.
Нови грип уопште није нов. На њему су радили годинама.
И ове Нове године мање Срба. Вишка поклона неће бити.
Све наше владе некако су дедињасте.
Свако има право да буде незапослен, а некима ће то бити обавеза.
Борба за људска права трајаће до последњег човека.
Рад је од мајмуна створио човека. Па, за кога раде ови који отпуштају?
ГСБ воза пензионере за џабе. Узели рецепт од владе.
Јаше Курта, јаше Мурта, а ту је и страни фактор!
Србија је острвска земља.
Сви су се острвили на њу!
Платио сам струју, платио сам гас,
више не рачунајте на мој глас!
Поред грађана, становника, суграђана, комшија,
има и нешто запослених!
Ови што су се попели на Месец, као да су пали с Марса!
Нама је жао што смо гласали за вас и што вам је то донело
проблеме. Више нећемо!
Код нас је криминал толико организован да после пар година
добијеш стан и лимузину!
Криза је као рат. Сиротињу у прве редове.
Европа нам намигује. Биће нешто.
Овде као да мафија има олимпијаду.
Заступљене су све дисциплине.
А имају и своје судије.
Поред толико министара, народ је без портфеља.
Приватна апотека – бутик здравља.
Државна апотека – тест издржљивости!
Наше странке су ко атомске централе.
Не знају шта ће са својим отпадом!
Кад уђемо у Европу,
прешли смо праг бола!
Уведен је полицијски час.
Остала 23 – слободне активности!
Тата је попио отказ, мама je попила батине.
Ја нисам попио млеко!
Ма, не.
Народ је весео и срећан.
Него пију сирће!
Што се тиче ЕУ, ми смо карика која недостаје!
Дан за даном. Мењам за нешто друго!
Расте евро, расте незадовољство.
Евро је незадовољство!
Легализација је питање части.
Частите државу!
Верујем у боље сутра.
Значи, данас немам!
Ако народ умре од глади биће сахрањен по европским стандардима!
Док ми чекамо да комшији цркне крава, гојимо свиње!
Сиђеш с планине, уђеш у странку и опет се пењеш.
Па, то је већ циклус.
Неки политичари спавају на стомаку.
Чекају и током ноћи да им нешто упадне!
Код престонице Авалски торањ – симбол наше нарави.
Личи на нешто што се показује прстом.
Пали од телевизора да не сагориш!
Север, исток, запад, југ, Србија!
Шта год Европа мислила о нама ми кажемо:
Важно је учествовати.
Поред тог уласка у Европу је л’ има још неки конкурс?
Неки Београђани воле сплавове.
Мисле да ће негде отпловити!
Народна воља је испоштована.
Слава јој!
Руше се мостови. Зидају се мостови.
Ја и даље растежем од једне до друге обале месеца.
У Европу улазимо лагано,
а такав је и темпо!
Ови криминалци су баш заостали.
Код њих још важи братство-јединство!
То је клевета да идемо уназад.
Ми то хватамо залет!
У овој машини ја сам шраф и то неподмазан!
Не ваља кад град погоди село.
Важи и обрнуто!
И последњи динар даће да поцрне на мору.
Е, то је право бело робље!
Усваја се нови пензиони закон.
Децо, баке и деке потражите на Интернету!
Код нас су и транзициони злочинци у бекству!
Читај као што куцаш.
Говори само у нижој тарифи!
На жене гледам као на голмане.
Памтим им само оно што су примиле, а не и одбраниле.
Пусте њиве чежњиво гледају на пуне теретане.
Чекају билдере-паоре.
Кремираћу се. Хоћу и ја да палим одавде!
Зрачите позитивном енергијом.
На то ћете се и грејати!
Одржана је парада поноса.
Пут у Европу је у трт!
Где су домаће банке?
Па, у сламарици!
ТВ плаћамо преко струје. А струја убија.
Они су штампали паре. Ови их увозе.
По банкама сви говоре тихо.
Умрло је достојанство.
Зајми се.
Издајем потврде да сте 5. октобра били са мном на пецању.
Нема више дворских будала.
У духу толеранције сада су владареви саветници.
Домови здравља добили компјутере.
Ако пређете трећи ниво добијете још један живот.
Држава! То сам ја. Рече ММФ!
Укида се пушење по установама.
А многи су тако напредовали.
Народ дели медицину као и музику, на народну и забавну. Озбиљна је за уже кругове!
За прелазак границе сиромаштва не треба виза.
Довољна је лична карта!
Кад је немаштина не иде се у госте.
А, ми запели у Европу!
Провоцирам мафију. Немам ништа!
Влада је све ближа народу – на коленима је!
Испред нас су званичници. Иза њих су моћници.
Сендвич демократија. То ћемо и јести!
Да није правне државе мафија не би имала конкуренцију!
Ухватим се у размишљању. То је још једино за шта могу да се ухватим!
Просечна плата је таман за просечну породицу од 0,75 чланова!
„Престаните да пушите!” Звучи ко позив на револуцију.
У Европу да идемо као и у војску.
Само ко хоће. Професионалце већ имамо.
Сад кад су нам се сви накрцали,
немој неко да кочи.
Е, да ми је власт бар пет минута.
Ал би узо кредит.
Европа је узела шта јој треба.
Значи, ми нисмо треба.
Сваки народ заслужује власт коју има.
А ми смо га баш претерали.
Демократија напредује.
Чачкање носа у Парламенту је драстично смањено.
Мењам боље сутра за једно нормално данас.
Има их који краду да би поштено живели.
Остали поштено живе да би други могли да краду.
Хтедох ући у једну велику странку.
То је била моја жута минута.
Ово је већ нумизматика.
Ретко ко има пара.
Вратих се у младост.
Плата ми је ко џепарац, а и кријем се док пушим.
Демократија нема алтернативу.
И остало су бајке.
У Београду, на Булевару, испаљени су почасни платани.
Између платана и платанчића назиру се платурине!
Наставља се. Немци заузели телефонску централу, а Руси складиште горива.
Живим као гроф. Поткрадају ме баштовани, шофери, коњушари....
Стигли рачуни. Видим, држава и даље рачуна на мене.
Србија је део Европе. И то резервни.
Зашто кажеш цивилизација, а мислиш корпорација.
Док код комшинице имам статус кандидата,
моја жена мисли да нема алтернативу.
Поред овакве гледаности,
нашим поколењима не треба будућност него тв-програм.
Обавештавају се српски туристи да им је сигурније да напусте земљу.
Ма какво испирање мозгова, нама треба екипа за одгушења.
Слобода мишљења – још једна кућна активност.
Приликом увођења демократије, нама је, изгледа, још нешто ушло.
Усавршава се нови модел мобилног телефона.
Ускоро причамо сами са собом.
Напредујем. Некада сам био антикомуниста, данас то морам.
Знате причу о цврчку и мраву.
Е, па мрав је добио отказ, а цврчак дигао кредит.
Гледао сам ријалити шоу. Ипак мали људи живе у телевизору.
У школи је било супер. Имали смо диктат из историје.
Учим се на туђим грешкама, али је градиво обимно.
Народ је променио власт, сад би власт да промени народ.
Власт се врпољи. Мења јој се.
Свако јутро купим хлеб и новине. Новине да видим одакле ми за хлеб.
Нема толико информација колико нама може да стане.
Шта смо дочекали. Опет чекамо.
Једноличан звук сирене у трајању од 30 секунди, означиће престанак транзиције.
Да сад у Београд уђу партизани, највише би страдали бивши комунисти.
И напредак је бег од стварности.
Реке су као људи. Чим порасту, напусте корито, и оду у град.
Хтели сте власт. Ето нам!
Реновира се Цетињска улица у Београду. На градилишту ниједног Црногорца.
За гладног је и народни казан – центар моћи.
Неки политичари стално причају о криминалу. Ред је поменути и спонзоре.
Не би била добра идеја да народ формира владу, јер их после ни рођена мајка не би препознала.
Мене не интересује где је Америка, већ где није.
Бела куга ће нас трајно ослободити малолетничке делинквенције.
Одговорност је велика ствар. А ми смо мали народ.
У мутним временима непомућен разум може имати само онај ко није бистар.
Нисмо део Европе. Значи још увек смо део Света.
Увек они други имају више и боље. Важно да смо ми први.
Ако нас ови приме у ЕУ, онда су стварно луди. А ми с лудима нећемо.
Народ се уз помоћ владе реформисао у кризну групу!
Примили смо донације, сад следе доминације.
Асоцијација политичарa Србије – АПС!
Револуција је доживела потпуни успех – сви смо заборавили зашто је дизана!
Ако одемо у Европу,
ми се нећемо вратити!
Кад су мутне воде памет падне на дно!
Придружите се већини – отпустите се!
Хладно је. Да организујемо једну греј-параду!
Београд, 2011.
