„Енигматика”, јануар 2012.

„Политика”, 29. 1. 2012.

Децембар 2011. (2)

Док смо дизали свест радничкој класи, она је драстично пала код послодаваца!

Навали народе! Демократија! Пала цена!

Страначки прваци се меркају ко ће с ким. Ваљда ће неко и с народом.

Наше домаћице од десет евра направе три ручка.

Па ко онда треба да води светску економију.

Још увек причам у еврима а мислим у маркама. Е, каква ширина свести.

Неће да нас пусте у Европу. Још је штелују.

У Србији има и немилоспрдних афористичара.

Историју пишу победници. Док једног дана не победе неписмени.

Децембар 2011.

Ако падне евро – појефтиниће храна.

У Србији чисто сујеверје!

Банкари свих земаља – ујединићете нас!

Кључ за ове проблеме однео је бравар свих наших народа и народности.

Дуго смо у демократији и већ осећамо носталгију за тиранијом.

Демократија је показала право лице. Међутим, то није коректно јавно рећи.

Код нас су медији слободни. Можете слободно да их тужите.

 

Наша политичка сцена је као хороскопски знаци.

Имамо ватрене, водене, ваздушне и нешто земљаних.

Власт се врпољи. Мења јој се.

Нафта покреће свет. Нарочито војну индустрију.

Да су правили тракторе уместо тенкова, сад не би морали да праве још тенкова.

Само да прође овај грчко-римски рвачки захват, и ето нас у Европи.

Ко нам је метно да не будемо етно?

Долази још један талас кризе. Опет нећемо сурфовати – фали нам даска.

Свет улази у кризу. Е, ту их чекамо.