Бег за размишљање

Бег за размишљање

Драга моја, није мени да ја не волим да живим у граду. Не, није то. Нешто друго је у питању. Некако ми се чини да ћемо у природи бити здравији и веселији. Ти, ја и планина. Али, онако, баш!

Већ видим слику како развијаш коре док ја, седећи на поду прекрштених ногу, гудалом вучем по гуслама. „Смедеревац” наложен брекће и чека да га утовариш буреком. На зиду петролејка жмирка док напољу веје снег. Испред наше брвнаре у планини стадо оваца у страху од вукова покушава да спава. На зиду пушке и секире. Прозори су замагљени јер смо малочас имали некакве активности. На таваници рашчеречени димљени делови јестивих животиња. Поред кревета велико буре с киселим купусом и венци белог лука, сувих паприка и сувих шљива. У дубини кућице, према северу, качице с сиром и кајмаком, тегле туршије и ајвара, пинџура... и моје резервне гусле. Канта масти, мања, од 90 кг. Десет смо већ појели. Око куће наслагана исцепана дрва за две-три зиме. Остатак хране држимо напољу, у снегу.

Остављам гусле на трен и испијам кајсијевачу коју си ти летос испекла (свака ти част). Онако бела од брашна умиљаваш ми се док развијаш коре за трећу тепсију бурека. Ко, велим, да одгуслам још једну песму да добијем на времену, па после да ручкамо. Мрак је и зима, а телевизије немамо јер немамо ни струје. Чуј, струја у планини? Буреци су готови, убацујем још дрва у пећ и скидамо кожухе. Једва се видимо у мраку, морамо све на пипање. Стакла на брвнари опет се замагљују. Овце се још више збијају, знају да тек сад не могу да рачунају на нас. Журимо да нам се не охладе буреци. Стижемо таман на време. Ја из каце вадим кисео купус и трескам га с туцану паприку. Уживамо. Дрвени астал даје посебну атмосферу. Чворови на њему изгледају ко галаксије у свемиру. Једемо рукама и мислимо да је цео свет наш. Ти ме питаш да ли бих још гуслао, а ја не знам на шта мислиш. Брзо смо се договорили. Гусле су ме некако тужно гледале. Кроз замагљене прозоре више се ништа не види. Коначно мотам цигарету и гледам у месо које виси (димљено). Ти спаваш поред мене и последњим атомима снаге круниш кукуруз.

Ујутру се будиш ведра и чила док ја кувам чај (који си летос брала по планини). Уз чај пијуцкамо твоју вишњевачу (на целој планини ти је најбоље правиш). Пртимо снег до пољског (планинског) ве-цеа. Пратим  те натегнутом пушком и стражарим. Схватам синоћње круњење кукуруза. Трком се враћамо у брвнару. Трљам ти делове тела који су били изложени хладноћи. Истог трена нешто ти пада на памет и ја бежим. Секира ми сукну поред ува и понизно прилазим твом обнаженом телу. Опет прозори замагљени. Овце и вукови нам се смеју. Ко да се питају ко су овде животиње, они или ми? Ипак, једва чекамо лето да коначно ти прозори престану да се замагљују.

Бранислав Вукомановић

Ротари, новембар 2012.

„Енигматика”, новембар 2012.

„Политика”, 21. 10. 2012.

„Енигматика”, октобар 2012.

Илустровани афоризам

Осећам се
као Деда Мраз.
Деца очекују
поклоне,
а ја не знам
ни да ли
постојим.

Илустровао Данило Вукомановић

„Политика” – 2. септембар 2012.

Август 2012.

Код куће је све у реду.

Телевизор је исправан, ал је покварен.

ЕУ збија редове.

Поред заједничке валуте, ту су сад и заједнички дугови.

Балканци – браћа по кредиту.

Уједињени ембриони Србије –  наша породилишта.

Наш је Ивица и Ивица и „марица”.

Србија је добила нову владу.

И опет је на ивици.

Неко нам је у незадовољство гурнуо квасац.

Онај 5. октобар је био велика прекретница.

Ту смо начисто скренули.

Лета су све топлија.

Србија све више личи на Грчку.

Нова влада је донела мере за спречавање последица претходне владе.

Е, то је револуција која тече.

„Енигматика”, август 2012.

„Политика”, 30. јануар 2011.

„Политика”, 24. јул 2011.

„Политика”, 8. мај 2011.

„Политика”, 5. јун 2011.

Илустровани афоризам

ПИШЕ У САНОВНИКУ:
КО САЊА ДЕМОКРАТИЈУ, ТАЈ ДАН ДА ОСТАНЕ У КРЕВЕТУ.

Илустровао Данило Вукомановић

„Политика”, јул 2012.

„Енигматика”, јул 2012.

„Политика”, 8. 7. 2012.

„Енигматика”, јул 2012.

Илустровани афоризам

Учим се на туђим грешкама, али је градиво обимно.

Илустровао Данило Вукомановић

Илустровани афоризам

Ухапшени водоинсталатери – носили дуге цеви.

Илустровао Данило Вукомановић

„Енигматика” – јун, 2012.

Заостали

На младима свет остаје.

Нарочито мобилна телефонија, пиво, антицелулит програм...

Српски Деда Мраз ове године имаће неколико врећа више. Накупило се од избора.

Изгубљен гласачки листић.

Поштеном налазачу желим угодно поподне.

Да није страних амбасада ми не бисмо знали ни где нам је влада.

Лечим се код берберина.

Мањи је бакшиш, а и резултати су видљивији.

Евро има светлу будућност, и то нумизматичку.

ФНРЈ, СФРЈ, СЦГ и коначно РС – распад система.

Имао је превише обавеза за живота.
Није стигао на сопствену сахрану.

Незадовољство народа прогресивно расте,

али то је већ константа.

Ствари стоје овако:

ко нас је мање бомбардовао, тај нам је већи пријатељ.

Неки поштено убијају због новца,

а неки од нас праве магарце, опет због новца.

Србија је намерно заостала.

Срби су видели да ово никуда не води.

Радимо као да радимо,

а спремајмо се као да ћемо радити.

Враћам се на село. Уби ме стока.

Кад падне евро, Србима се дигне.

Бем ти тај амерички сан.

Ономад замало да ме начисто успавају.

Нека дају плате па нека клате.

Добитна комбинација.

Ако је Србија на дну,

онда Србија на леђима држи цео свет.

Поред тога што сте имали срећно детињство, да ли сте имали још неку трауму?

Вербални

Док смо се ми забављали сексуалном револуцијом,

нисмо ни приметили да су и нас, и то више пута.

Смак света је неминован.

Међутим, ми смо напредна цивилизација па ћемо то убрзати.

Свака партија има програм, а неке имају и план.

Вербални обрачун криминалних група.

Ма да није предизборана кампања.

Касапин и пиљар направише коалицују.

Мене ништа нису питали. Сад знам шта ћу да једем.

У центру Београда виђене су неке бабе.

Па не можемо тако у Европу.

У сусрет изборима 2012.

Изборна тишина почиње после избора.

Победници ни да писну о предизборним обећањима.

Народ се предизборно ућутао.

Не може да дође до речи.

И они који не буду гласали добиће власт од оних коју гласају.

Овде увек један ради и мисли за више њих.

Предизборна кампања.

Од све муке да се мало и насмејемо.

Касамо. Гласамо. Касамо...

После сваког гласања све нас је мање и мање.

Нормално, кад гласамо преко оне ствари.

Гласање је као и кредит.

Тренутак оптимизма и дуга отплата.

Чудно. После гласања на гласачком месту нема никаквих трагова. Прекo ноћи се спакују и оду – као циркус.

Кад кренете на гласање обуците се лепо.

Можда сретнете опозицију свог живота.

„Енигматика”, април 2012.

„Енигматика”, март 2012.

„Енигматика”, јануар 2012.

„Политика”, 29. 1. 2012.

Децембар 2011. (2)

Док смо дизали свест радничкој класи, она је драстично пала код послодаваца!

Навали народе! Демократија! Пала цена!

Страначки прваци се меркају ко ће с ким. Ваљда ће неко и с народом.

Наше домаћице од десет евра направе три ручка.

Па ко онда треба да води светску економију.

Још увек причам у еврима а мислим у маркама. Е, каква ширина свести.

Неће да нас пусте у Европу. Још је штелују.

У Србији има и немилоспрдних афористичара.

Историју пишу победници. Док једног дана не победе неписмени.

Децембар 2011.

Ако падне евро – појефтиниће храна.

У Србији чисто сујеверје!

Банкари свих земаља – ујединићете нас!

Кључ за ове проблеме однео је бравар свих наших народа и народности.

Дуго смо у демократији и већ осећамо носталгију за тиранијом.

Демократија је показала право лице. Међутим, то није коректно јавно рећи.

Код нас су медији слободни. Можете слободно да их тужите.

 

Наша политичка сцена је као хороскопски знаци.

Имамо ватрене, водене, ваздушне и нешто земљаних.

Власт се врпољи. Мења јој се.

Нафта покреће свет. Нарочито војну индустрију.

Да су правили тракторе уместо тенкова, сад не би морали да праве још тенкова.

Само да прође овај грчко-римски рвачки захват, и ето нас у Европи.

Ко нам је метно да не будемо етно?

Долази још један талас кризе. Опет нећемо сурфовати – фали нам даска.

Свет улази у кризу. Е, ту их чекамо.